srpski jezik

"Prva brazda"
~odgovori na pitanja~
IV grupa:
 1.Miona je presrećna i ponosna što vidi svog sina kako radi na njivi, obraća mu se nežno i ponosno što ga vidi kako vredno radi.
-------------------------------------------------------------------------------------
2."Moj matorac"- veliki momak,vredan,radan "domaćine moj"-momak koji je dovoljno odrastao da bude glava kuće "krasna brazdica"- lep usek u zemlji koji pravi raonik pluga ili rala pri oranju  "Matorka moja"- devojka koja je odrasla i postala prava domaćica.
-------------------------------------------------------------------------------------
3.Mioni se, dok servira Ognjanu ručak, ukrštaju suze i sreća.
-------------------------------------------------------------------------------------
4.Mioni su krenule suze zato što je Ognjan uzorao svoju prvu brazdu.
-------------------------------------------------------------------------------------
5.Miona želi da od novog roda pšenice pravi česnicu, jer je baš Ognjan obradio zemlju za nju.
-------------------------------------------------------------------------------------
6.Miona je znala da ta zemlja nije rodna, ali se ipak radovala jer je njen sin uzorao prvu brazdu na njoj.

                   Domaći zadatak(glagoli):

                                Domaći zadatak (glagolski vid)

 

Domaći zadatak (glagolski rod)

 

Desetica-Ivan Cankar

~obrada~

1.Pripovedač govori o tužnim događajima u životu.

2.Pripovedač razgrće svoju dušu.     

3.Junak ove priče se priseća svojih tužnih i tamnih školskih dana u kojima je bio potpuno usamljen.

4.Bilo mi je hladno dok sam se oblačio; i gladan sam bio; nisam imao doručak, dok su ga ona trojica imala.

5.Zapažam da je dečak bio jako tužan zbog njegovog načina života (siromaštva).

6.Dečak školu doživljava kao neku neprijateljsku zgradu koja je bila previše prefinjena za njega.

7.Za sreću u životu važna je porodica, ljubav i zdravlje.

8.Književni rod:epika,književna vrsta:pripovetka

9.Ona,tanka,izlizana,srebrna,blaženo,ljubavi,onu,

dragu,uvelu,drhtavu,poslednju,poslednja,čitavog,

svetlo,svetlo.

10.Udari po srcu kao čekićem;tako da sve misli padnu na tle kao da su od kamena;u prozore je udarala kiša,sasvim tiho, kao mekim prstima;taj teški, otrovni zadah u sobi učinio mi se odjednom kao slika i obeležje moga života;bojao sam je se kao nečeg neprijateljskog;ogromna kao planina;stajao sam pred nastavnikom kao razbojnik pred sudijom;nepristupačni, kao da u glavi skrivaju mračne misli;bio sam pred njom kao prosjak pred dvorcem;pognut kao što idu starci.

--------------------------------------------------------------

Pismo dragoj osobi (9.4.2020.)

Kragujevac, 9.4.2020.

  Draga Nedo,

      Pišem ti jer se nismo videle više od dva meseca i želim ti ispričati šta se sve desilo u toku trenutne situacije.Pošto znaš da mnooogo volim da crtam i slikam pre dva dana sam odlučila da učestvujem u konkursu slobodne teme koji traje do 15. juna.Poslaću tri rada, time se ovih dana zanimam.Zaboravila sam da ti kažem da sam dobila pohvalu za rad na temu "Božić", koju sam osvojila još u januaru i planiram da svoj zid u sobi ispunim svojim diplomama i pohvalama.Šta se dešava trenutno u Vranju?

  

Voli te tvoja

Anđa💝 

 -------------------------------------------------------------

 Mostovi-Ivo Andrić

~obrada~

1.Pisac smatra mostove kao građevine koje su važnije od kuća i svetije od hramova.

2.Ističe njihovu:boju, materijal od koga su napravljeni, šta se dešavalo oko tih mostova, pukotine, čvrstoću...

3.Ne služe ničem što je tajno i zlo, jer su to svetle građevine koje ukazuju na prijateljstvo i ukrštanje ljudskih potreba.

4.Govori oCvelikim kamenim mostovima, tankim železnim mostovima, nezavršenim mostovima, drvenim mostovima, malim mostovima u planinama.

5.Mostovi svedoče:prijateljstvu, istrajnosti, ljubavi, želji za spajanjem dveju teritorija...

6.Mostovi su nešto više od običnih građevina, jer su:korisni, sveti, podignuti uvek smisleno, podignuti na mestima gde se ukršta najveći broj ljudskih potreba, istrajni, ne služe ničemu što je tajno i zlo.

7.Pisac ne može iz sećanja izbrisati

:sarajevske mostove, mostove koje je video na putovanjima iz voza, kamene mostove u Španiji, drvene mostove u Švajcarskoj, fantastične mostove u Turskoj, Rimske mostove u južnoj Italiji.

------------------------------------------------------------------

Uspomene, doživljaji i saznanja(5.5.2020.)

Milutin Milanković

Moj rad ;)
---------------------------------------------------------------
Lektira "Hajduci"(11.5.2020.)

 

 

---------------------------------------------------------------

 Prezentacija na temu 
"Moja omiljena knjiga"
Moja omiljena knjiga

 

 

 

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

a                                           Isidora Sekulić-,,Bure''

----------------------------------------------------------------

Бранко Ћопић-"Чудесна справа"

----------------------------------------------------------------
 Нешто о Вуку Стефановићу Караџићу и поглавља књиге "Живот и обичаји народа српског"

Вук Стефановић Караџић (Тршић, 6. новембар 1787 — Беч, 7. фебруар 1864) је био српски филолог, реформатор српског језика, сакупљач народних умотворина и писац првог речника српског језика.^[1] Вук је најзначајнија личност српске књижевности прве половине XIX века.^[2] Рођен у вријеме зло и мучно, у дане када се чињаше да је скоро угашен живот српског народа. Вук је стао на снагу у вријеме јуначко.^[3] Стекао је и неколико почасних доктората.^[4] Имао је неколико браће и сестара који су умрли. У тадашње време се веровало да је то због духова и вештица. После смрти доста његове браће његови родитељи су му дали име Вук да би то име отерало духове и вештице.

Учествовао је у Првом српском устанку као писар и чиновник у Неготинској крајини, а након слома устанка преселио се у Беч, 1813. године. Ту је упознао Јернеја Копитара, цензора словенских књига, на чији је подстицај кренуо у прикупљање српских народних песама, реформу ћирилице и борбу за увођење народног језика у српску књижевност. Вуковим реформама у српски језик је уведен фонетски правопис, а српски језик је потиснуо славеносрпски језик који је у то време био језик образованих људи. Тако се као најважније године Вукове реформе истичу 1818, 1836, 1839, 1847. и 1852

Поглавља књиге "Живот и обичаји народа српског"

I. Обичаји о различнијем празницима
II. Обичаји о најзнатнијим људскијем догађајима
III. Вјеровање ствари којијех нема
IV. Постање гдекојијех ствари
V. Јунаци и коњи њихови
VI. Живот
VII. Игре
VIII. Закон или вјера
Додатак 

--------------------------------------------------------------- 

Link do prezentacije na temu lektire "Dvanaesto more" 

 https://docs.google.com/presentation/d/1I5hNwv8dbm7cptTz_qhxaAYY5Csuj1UmGH0j0kiiic4/edit?usp=sharing

 

(ako link ne može da se otvori klikom, iskopirati ga u lokalni pretraživač)

 

---------------------------------------------------------------